Ima jedno more prilipo
Jadransko
oduvik duboko
brodica na njemu
leluja
jedan jarbol
uspravni
čipkano jedro
lagano
i
nestašno veslanje
Ocean Tišina i sni
bez tebe samo je plavet
ledena i gorka
izgubljena i daleka
Ima jedan mirisni maslinik
podno briga kameni stećaka
kućica u njemu
sanjan je život cili
Sklopin oči
slike lete
nekada davno
u vrimenu prije vrimena
oteja san zatočenicu
sjajnog kaštela
djevu Yossamin čudesnu
Ostalo je ka u bajci
mi smo sritni
ka zagrljena kamena cvita dva
na jednom kavalu
živimo u sanjivoj lipoti dodira
uvik i zauvik
E
skoro zaboravin
što ti je Žena
I am zabezeknut
blizanci naši i jube moja
nad mnom bdiju
na odar žute brnistre
zavjetom ditinjstva polažu
u sutonima zlaćanin
u uzdrhtalom pijesku
molin se Nebu
podari miloj lipoti svu sriću koju sanja
i mene ludastog sa njon
da beren čednu rosu
tila bilog
meni sritnom darovanog
Kako lijepo ❤️
Hvala , Senorita
Yossamin je priča mog života koju živim uvik i zauvik.
Mnijem , da ova plavetna Bajka i dio slika posvećenih njoj,
jednostavnošću , ljepotom i uzvišenom nježnošću ,
sugeriraju da je život sa Yossamin prelijep,
jer u ljubavi nema podjele vremena ;
prošlih , sadašnjih i budućih.
Ljubav je jedna , nedljeljiva , i traje uvik i zauvik.
U vremenu koje ne postoji.
kad nešto ‘oće ‘oće ‘oće, onda je !
(Rekla bi Yossamin)